Štetne grinje u zasadima jabuke - MapMyApple .com
Crvena voćna grinja (Panonychus ulmi) i obični paučinar

Crvena voćna grinja (Panonychus ulmi) i obični paučinar (Tetranychus urticae) predstavljaju dve najčešće štetne grinje u zasadima jabuke. Uvođenje savremene tehnologija proizvodnje, uključujući gustu sadnju, obezbedilo je uslove za njihov brži i jači razvoj, kao i veće potencijalne štete. Obe vrste imaju veliki broj generacija godišnje i visok potencijal razmnožavanja, a njihova brojnost i učinjene štete zavise od vremenskih uslova, kvaliteta ishrane, prisutnosti predatora i primenjene strategije za njihovo suzbijanje.

Štete

Štetne grinje se hrane biljnim tkivom, sisajući lisni sok i hlorofil, što dovodi do prepoznatljive promene boje lista u žućkastu, a kasnije u bronzanu. Blago napadnuti listovi imaju za posledicu mali ili nikakav negativan uticaj na prinos. Jači napad primećuje se po izraženoj bronzanoj boji lista, dovodi do smanjenja fotosinteze i često ima za posledicu manju krupnoću plodova i prevremeno opadanje lista, a može doći i do oštećena pokožice ploda. Najveće štete nastaju usled napada početkom leta, kada biljke obrazuju rodne pupoljke, jer mogu znatno umanjiti rodni potencijal za narednu godinu.

Obični paučinar

Obični paučinar se hrani na izrazito velikom broju biljnih vrsta, čak više od 200 gajenih i korovskih biljaka. U našim uslovima razvije se 6 – 8 generacija godišnje.

Obični paučinar prezimljuje u obliku zimskih ženki, crvene boje, ispod biljnih ostataka i plitko u zemljištu. Ženke se prvo hrane na korovima ili na prvim izdancima zeljastih gajenih biljaka, naseljavajući se na donjoj strani lista, među glavnim nervima. Kasnije prelazi na višegodišnje biljke, naročito u uslovima suše, kada dolazi do sušenja zeljastog bilja. Polaganje jaja počinje nakon nekoliko dana ishrane ženki. Jaja su loptasta, u početku bezbojna, a kasnije bledožuta. Odrasle grinje su zelenožućkaste, sa dve tamne tačke na zadnjem delu tela, ženke jajastog oblika, a mužjaci su zašiljene zadnje strane tela. Najpre se javljaju u žarištima, odakle se zbog slabe pokretnosti odraslih jedinki, polako šire.

U slučaju prenamnožavanja, na donjoj strani lišća može se primetiti fina paučina, koja nekada prelazi i na gornju stranu lista ili obuhvata cele poraste. Pojava ove grinje počinje na donjim listovima, i širi se prema vrhu. Razvoju običnog paučinara odgovaraju sušni uslovi i povišene temperature. Najbrže se razmnožava i razvija pri relativnoj vlažnosti vazduha 45 – 55% i pri temperaturi 30°C, kada razvoj jedne generacije traje oko 10 dana.

Crvena voćna grinja

Crvena voćna grinja se takođe hrani većim brojem biljnih vrsta. Ima nešto manje generacija u našim uslovima – od 4 do 6. Pogoduje joj sušno vreme, duga i topla jesen, blaga zima i toplo leto.

Prezimljuje u obliku zimskih jaja, crvene boje, u račvama grana i u pukotinama, oko pupoljaka i nabora. Polaganje jaja počinje u avgustu. U proleće, pred cvetanje, počinju da se pile prve larve, dok se prve odrasle ženke javljaju u vreme opadanja latica.

Prirodni neprijatelji štetnih grinja

Veoma značajnu pomoć u kontroli brojnosti crvene voćne grinje mogu da pruže prirodni neprijatelji grinja. Predatorske grinje, vrste iz porodice bubamara, kao i predatorske stenice. Nihovu populaciju je potrebno pažljivo čuvati pravilnim izborom sredstava za zaštitu u toku godine, vodeći računa da ne budu štetna za korisne organizme. MapMyApple čini ovo za vas.

Pre svega, potrebno je smanjiti ili isključiti iz upotrebe insekticide iz grupe piretroida, preparate na bazi ditiokarbamata, kao i ne mali broj akaricida, zbog njihovog širokog spektra dejstva i štetnosti za prirodne neprijatelje štetnih grinja.

Borba sa korovom oko voćnjaka je vrlo važna, jer u toku sušnih godina sa ovih biljaka dolazi do seljenja običnog paučinara u zasad jabuke. U slučaju da dođe do doseljavanja grinja sa okolnog rastinja, preporučuje se zaštita rubnih delova zasada, pre nego što se grinje rašire na ceo zasad. Ovo takođe svodi štetan uticaj na korisne organizme na najmanju meru.

Zaštita

Osnova zaštite od crvene voćne grinje je pregled stabala u periodu vegetacije i, u slučaju potrebe, uspešno suzbijanje prve generacije. Prag štetnosti za crvenu voćnu grinju je 40% grana za zimskim jajima. Ukoliko je procenat grana sa zimskim jajima između 40% i 60%, pred piljenje larvi vrši se tretman mineralnim uljem. U slučaju da su zimska jaja pronažena na više od 60% grana, pred piljenje se koriste preparati sa dejstvom na jaja (ovicidni akaricidi) ili larvicidi pri 80% ispiljenih larvi. U toku vegetacije, prag štetnosti je 50% naseljenih listova.

Za običnog paučinara ne postoji zimski prag štetnosti, pošto prezimljuje u površinskom sloju zemljišta. U toku vegetacionog perioda, prag štetnosti je 50% naseljenih listova.

Pri suzbijanju štetnih grinja, potrebno je voditi računa o prisutnim stadijumima. Na osnovu njih se vrši izbor sredstava za zaštitu sa delovanjem na jaja, larve ili odrasle jedinke. U slučaju mešovitih populacija, moguće je kombinovanje akaricida sa dejstvima na različite stadijume razvića štetočina.

Tretman zaštite je najbolje izvesti u večernjim satima, većom količinom vode (1000 l/ha) i uz dodatak okvašivača. Pošto akaricidi imaju kontaktno delovanje i neophodno je da grinje dođu u direktan dodir sa sredstvom.

MapMyApple vam pruža mogućnost za prijavu prisutnosti štetnih grinja u svom zasadu i dobijanje preporuke za zaštitu onda kada je to potrebno.


Dobijaj najprecizniju prognozu za lokaciju po tvom izboru uz MapMyApple meteo stanicu.

 

Saznaj vise o meteo stanici klikom ovde.

Related Post

No Comments

Leave a Comment

© 2020 MapMyApple. All Rights Reserved